Besplatna isporuka za porudžbine preko 2000 dinara.

31.maj Svetski dan bez duvanskog dima

Svake godine 31. maja Svetska zdravstvena organizacija (WHO) obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. To je prilika da se podigne svest o štetnim i smrtonosnim efektima upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu, kao i da se obeshrabri upotreba duvana u bilo kom obliku.

Kako duvan ugrožava zdravlje pluća ljudi

Izloženost duvanu na višestruke načine utiče na zdravlje pluća ljudi širom sveta.

Ovo uključuje:

1. Rak pluća. Pušenje duvana je primarni uzrok raka pluća i odgovoran je za više od dve trećine smrti od raka pluća u svetu. Izloženost duvanskom dimu kod kuće ili na radnom mestu (pasivno pušenje) takođe povećava rizik od raka pluća.

Prestanak pušenja može značajno smanjiti rizik od raka pluća. Deset godina nakon prestanka pušenja rizik od raka pluća pada za oko polovinu.

2. Hronične respiratorne bolesti. Pušenje duvana je glavni uzrok hronične opstruktivne plućne bolesti (HOPB). To je stanje u kojem nagomilana sluz u plućima dovodi do bolnog kašlja i teškoća pri disanju. Rizik od razvoja HOBP je posebno visok medu pojedincima koji su počeli da puše veoma mladi, jer duvanski dim značajno usporava razvoj pluća.

Duvan pogoršava i astmu. Prestanak pušenja je najefikasniji tretman za usporavanje progresije HOBP i smirivanju simptoma astme.

3. Bolesti koje se javljaju tokom celog života. Fetusi koji su još u materici izloženi duvanskom dimu (bilo da je majka pušač ili je pasivni pušač), često imaju  smanjeni rast i funkcionisanje pluća kao odojčad. Novorođenčad i deca izložena pasivnom pušenju u riziku su od pojave i pogoršanja astme, upale pluća i bronhitisa i čestih infekcija donjih respiratornih organa.

Na globalnom nivou se procenjuje da oko 60 000 dece umre pre 5. godine od infekcija donjih respiratornih organa izazvanih izloženošću duvanskom dimu. Deca koja su od najranijeg detinjstva bivala izložena duvanskom dimu i kao odrasle osobe trpe zdravstvene posledice, jer česte infekcije donjih respiratornih organa u ranom detinjstvu značajno povećavaju rizik od razvoja HOBP u odrasloj dobi.

4. Tuberkuloza. Tuberkuloza oštećuje pluća i smanjuje funkciju pluća, što je dodatno pogoršano pušenjem duvana. Oko jedne četvrtine svetske populacije ima latentnu TB, što ih dovodi u rizik od razvoja aktivne bolesti. Ljudi koji puše u dužem vremenskom periodu verovatnije je da će oboleti od TB. Aktivna TB, udružena sa štetnim efektima pušenja na zdravlje pluća, značajno povećava rizik od invalidnosti i smrti od respiratorne insuficijencije.

5. Zagadenje vazduha. Duvanski dim je veoma opasan oblik zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru jer sadrži preko 7000 hemikalija (od kojih je 69 potvrđeno da izazivaju rak). Iako dim može biti nevidljiv i bez mirisa on se zadržava u vazduhu i do pet sati, čime ugrožava izložene istom riziku od raka pluća, hroničnih respiratornih bolesti i smanjene funkcije pluća.

Ako planirate da ostavite pušenje – elektronske cigarete su duplo efikasnije od drugih zamena za nikotin, kaže studija sprovodena u Velikoj Britaniji.